Šta je hormonska nadoknadna terapija?

Hormonska nadoknadna terapija (HNT) predstavlja medicinski tretman kojim se nadoknađuju hormoni koji se u menopauzi smanjuju, sa ciljem ublažavanja simptoma i očuvanja zdravlja. Terapija se može primenjivati u obliku tableta, flastera, gelova, sprejeva ili vaginalnih preparata – u zavisnosti od potreba i zdravstvenog stanja pacijentkinje.

Koristi hormonske nadoknadne terapije

1. Ublažavanje simptoma menopauze

Hormonska terapija je najefikasniji način za kontrolu simptoma kao što su:valunzi (talasi vrućinenoćno znojenjeporemećaji snarazdražljivost i promene raspoloženjavaginalna suvoća i bolni odnosiMnoge žene navode značajno poboljšanje kvaliteta života već u prvim mesecima terapije.

2. Prevencija osteoporoze

Estrogen ima važnu ulogu u očuvanju gustine kostiju. Kod žena sa povećanim rizikom od preloma, HNT može usporiti gubitak koštane mase i smanjiti rizik od preloma kuka i kičme.

3. Zaštita urogenitalnog sistema

Hormoni doprinose očuvanju elastičnosti vaginalnog tkiva, normalne vaginalne flore, smanjenju učestalosti urinarnih infekcija

4. Potencijalne kardiovaskularne koristi

Kod žena koje započnu terapiju u ranoj menopauzi, HNT može imati zaštitni efekat na krvne sudove i srce. Međutim, efekat zavisi od pravog trenutka uvođenja terapije i individualnog rizika.

Rizici hormonske terapije

Važno je naglasiti da rizik nije isti za svaku ženu. On zavisi od godina starosti, vremena početka terapije, vrste hormona, doze, ličnog zdravstvenog stanja.

Mogući rizici su:
• povećan rizik od tromboze
• duboka venska tromboza
• plućna embolija
• povećan rizik od moždanog udara
• rak dojke.

Blagi neželjeni efekti mogu biti:
• osetljivost dojki
• nadimanje, mučnina
• glavobolja.

Kada se hormonska terapija ne preporučuje?

HNT se obično ne primenjuje kod žena sa:
• aktivnim ili preležanim rakom dojke
• neobjašnjivim vaginalnim krvarenjem
• teškom bolešću jetre
• prethodnom trombozom ili moždanim udarom
• visokim kardiovaskularnim rizikom.

Lokalna ili sistemska terapija – u čemu je razlika?

Lokalna terapija:
• deluje samo u vagini
• mala doza hormona
• minimalni sistemski rizik
• ne pomaže kod valunga
• može se koristiti dugoročno.

Sistemska terapija:
• deluje na ceo organizam
• efikasna kod valunga i noćnog znojenja
• obično se preporučuje ograničeno trajanje (najčešće 3–5 godina, uz redovne kontrole).

Šta je danas stav stručnih udruženja?

Preporuke vodećih svetskih menopauzalnih društava su: koristiti najnižu efikasnu dozu, terapiju prilagoditi individualno i jednom godišnje proceniti da li je i dalje potrebna. Ne postoji automatski prekid terapije samo zbog godina – važnije je opšte zdravstveno stanje žene.

*Odluka o uzimanju ove terapije mora biti pažljivo individualizovana i doneta nakon detaljnog pregleda i konsultacije sa ginekologom.